Tradicija na stolu, istorija na zidovima

Između dva svetska rata Šabac je imao čak 130 kafana, a gotovo svaka ulica imala je svoj ugostiteljski objekat. Kafane su bile mnogo više od mesta za jelo i piće - u njima se okupljalo društvo, sklapali poslovi, rađale ideje i negovao kulturni život grada. Iako su mnoge od njih danas samo deo sećanja, duh nekadašnjih kafedžija i dalje živi u Pocerskom ognjištu u Jevremovcu.

Kafa, ratluk i čaša vode - u čast starih običaja

U Pocerskom ognjištu gostoprimstvo počinje na način na koji su to nekada činile stare kafedžije - kafom, ratlukom i čašom vode. Ovaj običaj nije samo znak dobrodošlice već i nastojanje da se sačuva deo tradicije po kojoj je Šabac nekada bio prepoznatljiv.

- Sve goste dočekujemo ovakvom kafom, ratlukom i čašom vode, kako su radile stare kafedžije. Želimo da očuvamo taj duh tradicije i da ostane ono što su naši stari radili - kaže Ranko Vasiljević, vlasnik Pocerskog ognjišta. 

Šabačke kafane - mesta susreta, kulture i istorije

Nekadašnje šabačke kafane imale su posebno mesto u životu grada. U njima su se susretali trgovci, zanatlije, umetnici i boemi, a mnoge važne ideje i kulturni sadržaji upravo su tu započinjali svoj život.

- Ovo je jedan istorijski čas, s obzirom na to da je ovde sve nekako u znaku Cerske bitke. Šabačke kafane bile su mesta susreta, okupljanja, boemskog života, ali i kulture. Prva bioskopska projekcija bila je u kafani, a i biblioteka je nastala upravo iz jedne kafane. Ovde ljudi mogu da nauče nešto o istoriji kada dođu u ovaj ugostiteljski objekat - ističe Vasiljević. 

Pored sećanja na staru kafansku atmosferu, Pocersko ognjište neguje i uspomenu na slavne događaje iz srpske istorije. Prostor je obogaćen detaljima posvećenim Cerskoj bici i junacima koji su obeležili ovaj kraj.

- Naša srpska istorija je bogata, a ovi krajevi su bogati istorijskim podacima. Ovde imamo mali prikaz Cerske bitke i cerskih junaka koji su sačuvali naš duh i našu tradiciju -  priča Ranko.

Ukusi detinjstva na jednom mestu Pocersko ognjište u Jevremovcu prepoznatljivo je i po domaćoj kuhinji, u kojoj se neguju recepti i ukusi koji podsećaju na porodična okupljanja i trpeze naših baka, strina i tetaka.

- Sve što su naše bake, strine i tetke spremale, mi smo uvrstili u ponudu. Mnogi su se odselili iz sela i otišli u grad, pa sada imaju priliku da kroz ukuse i mirise ponovo osete deo onoga uz šta su odrasli - kaže Vasiljević. 

U vremenu kada se tradicionalni recepti sve ređe prenose sa generacije na generaciju, domaća kuhinja postaje još jedan način da se sačuva nasleđe ovog kraja i približi mlađim generacijama. Da li se danas u kafanama još sklapaju poslovi? Iako su se vremena promenila, čini se da su neke navike ostale iste. Kafane su i danas mesta na kojima se ljudi sastaju, razgovaraju, dogovaraju i grade prijateljstva, baš kao što se to činilo pre gotovo jednog veka. „Sve se izmenilo, ali to je ostalo. I dalje se ovde ljudi druže, sklapaju razne poslove i dogovore. I dalje se vidi to zajedništvo i taj duh, tako da su svi raspoloženi uz čašicu pića“, kaže Ranko Vasiljević.

Pocersko ognjište tako nije samo restoran sa domaćom kuhinjom, već i mesto koje čuva uspomenu na nekadašnji Šabac, njegove kafane, običaje i ljude. Jer kafana nikada nije bila samo sto, stolica i čaša pića. Bila je mesto susreta, razgovora, kulture i zajedništva - deo identiteta grada koji, zahvaljujući ljudima poput Ranka Vasiljevića, i danas živi.