Ljiljana Marković ponovo predvodi svoj Medicinar

Od najmlađe prvotimke Medicinara, preko reprezentativnog dresa i Olimpijskih igara u Seulu, do trenerske klupe šabačkog kluba - Ljiljana Marković gotovo ceo svoj sportski život vezala je za rukomet. Danas je ponovo na mestu trenera prve ekipe ŽRK Medicinar, kluba u kojem je napravila prve rukometne korake i ispisala deo istorije ženskog rukometa.

Od školskog terena do Medicinara 

Ljubav prema sportu Ljiljana Marković ponela je iz porodice, a prvi ozbiljniji susret sa rukometom dogodio se u Osnovnoj školi „Mileva Kosovac“.

- Zahvaljujući porodici sam zavolela sport, a onda me je u OŠ „Mileva Kosovac“ nastavnik Perić uputio ka rukometu. Prvo sam igrala za školu, a onda sam došla u Medicinar“ - priseća se Ljiljana svojih početaka.

Talentovana Šapčanka veoma brzo je postala najmlađa prvotimka Medicinara. Kao najbolje levo krilo na Omladinskom prvenstvu Jugoslavije u Mostaru, zajedno sa svojim saigračicama, osvojila je titulu prvaka države. U Medicinaru su se tih godina nizali uspesi, a ekipu je sa klupe predvodio Kosta Veselinović. Posle šabačkog kluba, Ljiljanin rukometni put vodio ju je u beogradski Voždovac. Tri titule prvaka države i reprezentativni dres U dresu Voždovca osvojila je čak tri šampionske titule, a sa 21 godinom upisala je i prvi seniorski nastup za reprezentaciju. Usledili su nastupi na najvećoj međunarodnoj sceni. Bila je deo reprezentativne selekcije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Seulu, gde je ekipa zauzela četvrto mesto. Dve godine kasnije stigla je još jedna velika medalja – srebro na Svetskom prvenstvu. Tokom bogate igračke karijere nosila je i dresove ORK Beograda, Knjaz Miloša i italijanskog Marsela, a potom se vratila tamo gde je sve počelo – u Medicinar.

Igračku karijeru zamenila trenerskom

Godine 2005. Ljiljana Marković napravila je novi korak u rukometu i igračku karijeru zamenila trenerskom. Počela je da radi u školi rukometa Medicinara.

- Okupili smo tada oko 120 devojčica u školi rukometa, pa smo imali problem kako da se organizujemo sa tolikom decom. Radila sam nekoliko godina ovde, a potom je usledio poziv Indire Kastratović iz Makedonije - kaže Marković.

Nakon iskustva u Makedoniji, trenerski put odveo ju je i u Poljsku. Posle nekoliko godina rada van Šapca, 2020. godine vratila se u rodni grad. Novi izazov na klupi Medicinara Danas je ponovo u Medicinaru, ovog puta kao trener prve ekipe. Pred njom je veliki izazov - mlada ekipa koja je prošlu sezonu završila bez pobede u prvih 19 kola i na kraju ispala iz Superlige. Ipak, Marković u novi izazov ulazi sa verom i jasnim ciljem.

- Prihvatila sam poziv da preuzmem ovaj mladi tim bez obzira na to što je bio bez ijedne pobede u Ligi 19 kola. Ispali smo iz Superlige, ali ja verujem da predanim radom, posvećenošću i odgovornošću svih nas, zajedno sa ljudima iz Uprave, možemo da vratimo ženski rukomet tamo gde mu je mesto - poručuje Ljiljana Marković.

Za trenera sa bogatim igračkim i međunarodnim iskustvom, povratak u Medicinar ima i posebnu emotivnu težinu. Na klupi kluba u kojem je napravila prve rukometne korake sada želi da pomogne novoj generaciji šabačkih rukometašica da izgradi svoj put. Nova sezona uskoro počinje, a tim predvođen Ljiljanom Marković će pokušati da napravi prvi korak ka stvaranju novog, uspešnijeg poglavlja šabačkog ženskog rukometa.

Projekat "Šabački šampioni" sufinasira grad Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.