Ljubav prema vinogradu jača od vremena: Slobodan već decenijama neguje tradiciju proizvodnje vina

Nekada je vinogradarstvo bilo sastavni deo života mnogih porodica u Mačvi. Gotovo svako domaćinstvo imalo je bar manji vinograd iz kojeg se proizvodilo vino za sopstvene potrebe. Danas je slika znatno drugačija - veliki zasadi postali su retkost, a broj ljudi koji se ozbiljnije bave uzgojem vinove loze iz godine u godinu opada. Ipak, među onima koji ne odustaju od ove tradicije je i Slobodan Krilović iz Prnjavora, koji sa velikom ljubavlju i pažnjom neguje svoj vinograd. Grožđe uzgaja isključivo za potrebe svoje porodice. Deo roda pokloni prijateljima i rodbini za jelo, dok ostatak koristi za proizvodnju domaćeg vina, čiji kvalitet godinama održava na visokom nivou.

Tajna dobrog vina je u strpljenju

Za Slobodana proizvodnja vina nije posao, već način života. Smatra da se dobro vino ne može napraviti na brzinu i da svaki korak u procesu zahteva vreme i strpljenje.

 - Finalni proizvod je ceđenje vina koje držim u komini od 24 do 28 dana. Nisam pristalica kraćeg alkoholnog vrenja. Smatram da vino tada dobije puniji ukus, lepšu boju i kvalitet koji može da traje - objašnjava Krilović.

Dodaje da svaka godina donosi nove izazove, jer na rod u velikoj meri utiču vremenske prilike, količina padavina i broj sunčanih dana. Vinograd traži rad svakog dana Prema njegovim rečima, za kvalitetno vino neophodni su odgovarajuće zemljište, zdrava vinova loza i mnogo sunčeve svetlosti. Međutim, ni to nije dovoljno ukoliko izostane svakodnevna briga o vinogradu. Prosečna težina grozda u njegovom vinogradu iznosi oko kilogram, što je rezultat pažljive rezidbe, zaštite i redovnog održavanja zasada. 

- Bez obzira na ravničarski teren, može da se uspe, ali tome mora da se posveti velika pažnja. Nema tu crvenog slova, nema praznika i ne smeš biti bolestan. Vinograd traži da mu se posvetite svakoga dana - kaže on. 

Tokom cele godine obavlja se niz poslova - od rezidbe i vezivanja čokota, preko zaštite od bolesti i štetočina, do berbe koja predstavlja krunu višemesečnog rada.

Običaj koji se prenosi s kolena na koleno 

Osim što čuva vinograd, Slobodan neguje i običaje koje je nasledio od svojih predaka. Jedan od njih vezan je za prvi ubrani grozd. Svake godine prvi grozd sačuva do Božića, verujući da će upravo na taj način ostati svež i nakon nekoliko meseci.

- Prvi grozd uberem, stavim ga između dva krompira, odnosno sačuvam nekoliko grozdova i ostavim ih u tamnoj prostoriji u podrumu. Tako stoje sve do Badnje večeri, kada ih zajedno konzumiramo. Taj običaj nasledio sam od svojih predaka i trudim se da ga sačuvam - priča Krilović. 

Kako kaže, grozd se tokom četiri meseca gotovo uopšte ne promeni, zbog čega svake godine sa zadovoljstvom nastavlja ovu porodičnu tradiciju. Najzastupljenije sorte u vinogradu U njegovom vinogradu zastupljeno je nekoliko sorti koje daju kvalitetno crveno vino. Među njima su Burdunac, Prokupac, Merlot i Vranac, a svaka od njih doprinosi posebnoj aromi i ukusu. Kombinacijom domaćih i internacionalnih sorti dobija vino prepoznatljivog karaktera, koje najčešće služi na porodičnim okupljanjima i prilikom druženja sa prijateljima.

Očekuje još jednu dobru berbu

Krilović svake godine proizvede oko 500 litara vina, a prema stanju u vinogradu očekuje da će i ovogodišnji rod biti na sličnom nivou. Iako je poljoprivreda neizvesna i u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, veruje da će trud uložen tokom cele godine doneti dobre rezultate.

Njegova priča potvrđuje da se tradicija može sačuvati i u vremenima kada se sve manje ljudi odlučuje za vinogradarstvo. Ljubav prema vinovoj lozi, upornost i poštovanje običaja ostaju najvažniji razlozi zbog kojih se u njegovom domaćinstvu i danas proizvodi domaće vino, na način kako su to radili i njegovi preci.

Projekat "Šabačka sela kroz ljude i običaje" sufinasira grad Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.