Skip to main content

Predsednički izbori u Rusiji 2024: Počelo glasanje, Putin apsolutni favorit


President Vladimir Putin speaking with Lieutenant Colonel Artyom Zhoga during a ceremony to present Gold Star medals to Heroes of Russia at the Grand Kremlin Palace in Moscow on December 8, 2023.

MIKHAIL KLIMENTYEV/Sputnik/AFP
Putin i ruski vojni oficiri koji su tražili od njega da se kandiduje – nije ih izneverio

Počelo je glasanje na predsedničkim izborima u Rusiji, koji će sasvim izvesno Vladimiru Putinu omogućiti da ostane na vlasti još šest godina.

Glasaće se tri dana, iako rezultat nije sporan jer Putin nema kredibilnog protivnika.

Biračka mesta otvorena su na poluostrvu Kamčatka, najistočnijem regionu Rusije, u osam sati po lokalnom vremenu u petak, a biće okončani u najzapadnijoj oblasti Kaljinjingrad u 20 sati u nedelju.

Putin je na ceremoniji dodele vojnih nagrada prošlog decembra obavestio rusku javnost da će se kandidovati za predsednika po peti put.

Na svečanom događaju, održanom u jednoj od najraskošnijih sala Kremlja, Putin, koji je na vlasti 24 godine, uručio je najveće počasti vojnicima koji su učestvovali u ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini.

Ćaskao je sa manjom grupom učesnika kada mu je prišao komandant proruske jedinice u ukrajinskoj oblasti Donjeck pod kontrolom Rusije.

„Trebate nam, potrebni ste Rusiji!“, rekao mu je potpukovnik Artjom Žoga, tražeći od njega da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji.

Svi su ga podržali.

Putin je klimnuo glavom: „Sada je vreme za donošenje odluka. Kandidovaću se za mesto predsednika Ruske Federacije“.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, potom je opisao Putinovu odluku da se kandiduje kao „apsolutno spontanu“.

vremenske zone u Rusiji, izbori u Rusiji

BBC

Ali Kremlj retko kad nešto prepušta slučaju.

Dobro uigrana propagandna mašinerija je odmah krenula u akciju.

Na svim državnim kanalima, 71-godišnji predsednik Putin je promovisan kao nacionalni lider koji je daleko iznad svih potencijalnih rivala.

„Podrška predsedniku prevazilazi partijsku podršku“, izvestio je voditelj na državnim TV vestima kasnije te nedelje.

„Vladimir Putin je kandidat naroda!“, uskliknuo je.

Russia's President Vladimir Putin meets with athletes at the Palace of Sambo in Krasnodar, Russia on March 7, 2024

Kremlin Press Office
Vladimir Putin i ne mora da vodi kampanju – njegovo lice često je prisutno na državnoj televiziji

Putin je već sada duže na vlasti od bilo kog vladara od sovjetskog diktatora Josifa Staljina.

On je predsednik od 2000. godine, osim kada je četiri godine bio premijer pošto je nekadašnji ruski ustav nametao ograničenja na dva predsednička mandata.

Međutim, ustav je u međuvremenu izmenjen, tako da su praktično poništeni njegovi prethodni predsednički mandati, tako da se „vratio na nulu“.

To znači da bi mogao da se kandiduje i za još jedan šestogodišnji mandat 2030. godine, kada će napuniti 78 godina.


Pogledajte video o Putinu:


Tokom vladavine, Putin je sistematski jačao poziciju tako da više ne postoji realna pretnja da će mu vlast biti ugrožena.

Njegovi najglasniji kritičari su ili mrtvi, ili su u zatvoru ili u egzilu.

Alexei Navalny appears on a screen via video link from the IK-6 penal colony in the Vladimir region, during a court hearing to consider an appeal against his sentence in the criminal case on numerous charges, including the creation of an extremist organization, in Moscow, Russia September 26, 2023

REUTERS/Yulia Morozova
Aleksej Navaljni bio je najozbiljniji rival Putinu

Ipak, Kremlj je odlučan da da privid legitimiteta ruskom izbornom procesu.

Iako nema sumnje u konačan izborni rezultat, čini se da je vlastima veoma stalo do visoke izlaznosti, što će biti predstavljeno kao dokaz da je Putin narodni kandidat.

Izlaznost na poslednjim izborima 2018. zvanično je bila 68 odsto, ali su međunarodni posmatrači prijavili nepravilnosti, poput ubacivanja više glasačkih listića u kutije.

Ove godine glasanje će biti lakše nego ranije, a završava se u nedelju.

A service member casts her ballot in Russia's presidential election in Moscow on March 15, 2024

AFP

U delovima okupirane Ukrajine koje Rusija naziva svojim „novim regionima“, birališta su otvorena 10 dana pre dana izbora, a društvene mreže su preplavljene reklamama koje pozivaju ljude da izađu na izbore.

Kada glasaju, imaju izbor – ili bolje rečeno privid izbora.

rusija, ukrajina, regioni koje je pripjila Rusija

BBC

Osim ruskog lidera, na glasačkom listiću je i još nekoliko imena.

Nikolaj Haritonov predstavlja Komunističku partiju, i dalje drugu najpopularniju partiju u Rusiji, iako je prošlo više od 30 godina od pada Sovjetskog Saveza.

On podršku crpi iz male, ali lojalne baze onih koji su nostalgični za sovjetskom prošlošću.

Nikolai Kharitonov is portrayed in a campaign video walking to his imagined new job in the Kremlin

Russian Communist Party
Nikolaj Haritonov, kandidat komunista

Druga dva kandidata su Leonid Slucki iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi, navodno liberalne, pro-biznis stranke.

Uprkos njihovom veoma različitom političkom stavu, sva trojica u velikoj meri podržavaju politiku Kremlja – i nijedan nema šanse protiv aktuelnog predsednika.

Kandidaturu je podneo i Boris Nadeždin, koji je javno kritikovao politiku Kremlja, i dao je tračak nade opoziciono orijentisanim birača.

Bio je čest gost u emisijama na državnoj televiziji i bio je relativno kritičan prema ratu Moskve u Ukrajini.

Ali u zemlji u kojoj su mnogi osuđeni na zatvor jer su govorili protiv rata, on nije ni dobacio do glasačkog listića.

Hiljade ljudi stajalo je u redovima da mu daju potpis i podrže kandidaturu Nadeždina, ali su mu je ruske izborne vlasti odbile, tvrdeći da je više od 15 odsto potpisa bilo manjkavo.

Boris Nadezhdin, a representative of Civil Initiative political party, speaks to journalists after the Central Election Commission barred him from running in Russia's 2024 presidential election, at the commission's office in Moscow, Russia February 8, 2024.

REUTERS/Maxim Shemetov
Borisu Nadeždinu je odbijena predsednička kandidatura

Isključivanje Nadeždina iz trke ubilo je svaku mogućnost iznenađenja.

Uoči glasanja održane su televizijske debate u kojima Putin nije učestvovao.

Umesto toga, TV izveštavanje se usredsredilo na njegove unapred osmišljene sastanke sa radnicima u fabrikama, vojnicima i studentima, dok je njegovo obraćanje o stanju nacije krajem februara shvaćeno kao predizborni govor koji ima za cilj da ga predstavi kao čoveka iz naroda.

Iako je govorio i o ratu u Ukrajini, Putin se u većoj meri posvetio domaćim temama.

Možda je to bilo prećutno priznanje da su mnogi Rusi više zabrinuti problemima koji su bliži njihovoj kući nego uspesima Rusije na bojnom polju ili njenim beskrajnim sukobima sa Zapadom.

Ruski lider je predložio niz socijalnih mera, između ostalog modernizovani poreski sistem koji je bio „pravedniji“ za ruske porodice i podsticaje usmerene na povećanje stope nataliteta u državi koja je sve manja.

Govor je pružio uvid u mnoga pitanja sa kojima se Rusija suočava, među kojima je i siromaštvo i problemi u obrazovanju, infrastrukturi i zdravstvenoj zaštiti.

Za čoveka koji je 20 godina bio (i jeste) predsednik, Vladimir Putin se pokazao nesposobnim da reši mnoga od ovih pitanja.

Umesto toga, do 40 odsto ruskog budžeta u 2024. se troši na vojnu i nacionalnu bezbednost.

Mnoge od njegovih mera zahtevaju znatne novčane injekcije ili ulaganja, a Rusija ima ozbiljan problem sa korupcijom, što znači da sredstva često dopru do onih kojima su namenjena.

Ali svi ti problemi teško da će biti presudni na izborima za koje većina međunarodnih posmatrača očekuje da neće biti ni slobodni ni pošteni.

U nedostatku istinskog entuzijazma za glasanje, pojedini snimci iz predizborne kampanje iz ankete izazvali su mnogo komentara na društvenim mrežama, doimajući se skoro karikaturalnim.

Komunistička nada Nikolaj Haritonov prikazan je kako ljutito stiska pesnicu dok sluša najnovije vesti o nestabilnosti na trgovinskom tržištu.

„Probali smo kapitalizam, proigrali smo se i sad je dosta!“, izjavljuje on, marširajući preko Crvenog trga da bi seo na stolicu u Kremlju nakon zamišljene izborne pobede.

Naravno, ništa od toga se neće dogoditi.

U drugoj predizbornoj reklami, nacionalistički lider LDPR Leonid Slucki pokušava da se stavi u cipele svog prethodnika Vladimira Žirinovskog, koji je vodio stranku 30 godina do smrti pre dve godine.

Kada pomoćnica pokuša da zameni pločice sa imenima na stolu, Slucki joj odlučno kaže: „Ne, ne diraj ništa!“.

LDPR campaign video

LDPR/YouTube
Leonid Slucki je zadovoljan ulogom u Putinovoj senci

Sve to zapravo pokazuje koliko je srećan što ostaje epizodista u igri koju režira Vladimir Putin.

Jedina potencijalna začkoljica oko izbora do sada potiče od Julije Navaljne, udovice najglasnijeg kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, za čiju je smrt u zatvoru prošlog meseca okrivila „krvavog mafijaša“ Vladimira Putina.

Ona je pozvala pristalice da preplave biračka mesta i glasaju za bilo koga osim za njega.

„Moramo da iskoristimo dan izbora da pokažemo da postojimo i da nas ima mnogo“, rekla je ona u video poruci.

Rusi će se 18. marta nesumnjivo probuditi i videti da je Putin ponovo izabran za predsednika.

Kada se pojavi na pobedničkom mitingu u Moskvi, možda će čak i pustiti suzu – kao što je to učinio posle predsedničkih izbora 2012. – i obilato zahvaliti biračima na poverenju koje su mu ukazali.

U narednih šest godina, iluzija demokratije će se sigurno nastaviti.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.15.2024)





Izvorni tekst